Gordani Đirjanić uručena NIN-ova nagrada

Na 76. rođendan NIN-a, u Skupštini grada Beograda uručena je NIN-ova nagrada Gordani Ćirjanić (1957) za roman „Ono što oduvek želiš”, u izdanju „Narodne knjige” iz Beograda. Nagradu je uručio Nebojša Spajić, glavni i odgovorni urednik NIN-a, novčani iznos Milica Marković iz „Telekoma”, a odlomke iz romana kazivala je dramska umetnica Svetlana Bojković. Žiri je radio u sastavu: Vasa Pavković (predsednik), Aleksandar Ilić, Mladen Šukalo, Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov. Za roman Gordane Ćirjanić glasali su: Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mileta Aćimović Ivkov. Mladen Šukalo je svoj glas dao romanu Veselina Markovića „Mi različiti”, a Vasa Pavković je glasao za roman Vladana Matijevića „Vrlo malo svetlosti”. Ove godine je pristiglo više od 140 romana.

Gordana Ćirjanić, autor je pesničkih knjiga „Mesečeva trava”, „Gospa od sedam grehova”, „Pred vratima vodenijem”, „Gorka voda”, knjiga zapisa „Pisma iz Španije”, „Nova pisma iz Španije”, zbirki pripovedaka „Velaskezovom ulicom do kraja”, „Večnost je, kažu, dugačka”, „Kaprici i duže priče”, romana: „Pretposlednje putovanje”, „Kuća u Puertu”, „Poljubac”. Gotovo sve knjige Gordane Ćirjanić doživele su više izdanja.

U najužem izboru bili su i romani Radovana Beli Markovića „Gospođa Olga”, Gorana Petrovića „Ispod tavanice koja se ljuspa” i Zorana Petrovića „Kamen blizanac”.

Roman Gordane Ćirjanić, kaže se u obrazloženju žirija, odlikuje se visokim stilom i provokativnom tematizacijom savremenog doba. Glavni junak romana „Ono što oduvek želiš” – Slobodan, rekapitulira svoj životni put u zrelim godinama, posle složenog egzistencijalnog iskustva koje podrazumeva i stranstvovanje u Londonu i Španiji, gde je radio u televizijskim ekipama tzv. rijaliti šoua. Promišljajući uticaj modernih medija na svakodnevicu, ali i sudbinu ljudi, beogradska spisateljica u svom četvrtom romanu portretiše savremenog intelektualca kao biće razapeto između želja i mogućnosti, između instinkta i emocija, stihije savremenosti i okova tradicije i istorije.

Drama jedne sudbine, koja se skokovito razvija i tragički realizuje između stvarnosti i privida, ističe Mileta Aćimović Ivkov, bazična je sižejna okosnica ove, književno-umetnički veoma vešto i uverljivo izvedene, višeslojne romaneskne priče. U njoj je tematska aktuelnost motivisano spojena sa intelektualnom subverzivnošću u kojoj se jasno očituje i usmerena stvaralačka namera da se bude svedok jednog smutnog doba, razaznatljivog i po sveopštoj krizi vrednosti i morala. Otuda se čini da nas se ono što je položeno u njegovu sadržinsku osnovu višestruko tiče. Jer, istina se može prevideti i zamagliti, ali se njeno konačno dejstvo ne može izbeći.

Gordana Ćirjanić je, u svom slovu, rekla da je NIN zadržao „ulogu glavnog štambilja za društvenu overu književne vrednosti”. Nagrada je danas važnija, nego pre. Važnija je zato što u Srbiji, koja sve više liči na onaj mitski narod Lotofaga, više ne postoji književni život, koji se nekada odvijao kroz agilne listove i časopise, profilisane tribine i druženja u kafani za šta su čak i pisci imali novca, zato što je vrednovanje književnosti prepušteno novinarima, izdavačima, trgovcima i pljuckarošima, zato što su književne nagrade ostale, možda, jedini most između pisca i, gotovo, sluđenog čitaoca kome se nude, u istom pakovanju, dobra, osrednja i petparačka literatura.

Vrlo je složen sistem motivacija, dodala je Gordana Ćirjanić, koje pokreću pisca da posveti godinu ili dve jednoj vrsti kopanja u rudniku, iscrpljujućeg posla koji iziskuje dozu ludila – samouverenosti da je to što radi nekom potrebno, da ima neke veze sa stvarnim životom. U tom složnom sistemu motivacija, koje vuku pisca ka cilju koji nije definisan, ka završetku koji je samo zamisao bez jasnih kontura, društveni uspeh ili ugled igra neznatnu ulogu. To je spoljna motivacija koja se tek naknadno javlja, po okončanom poslu – sasvim ljudska želja koja se može ispuniti, ali i ne mora. Katkad njeno ispunjenje može biti plodotvorno, jer će pisac, moderni pisac koji je po definiciji u sukobu s društvom, nerazumevanje sredine i svoje nezadovoljstvo zbog toga, okrenuti u svoju korist.

Spisateljica je nagrađena dugim aplauzom.

(Politika)